Ilija Petković, prekaljeni fudbalski stručnjak, oduševljen je uslovima u Etno selu Stanišić, kvalitetom fudbala, kao i samom organizacijom Turnira prijateljstva.
– Bez ovakvih turnira verovatno nema ni progresa. Mislim da je ova manifestacija veoma pametna ideja. Kada se vidi ovakav događaj onda je moguće napraviti i neku komparaciju sa ranijim turnirima poput međurepubličkih turnira u Jugoslaviji, kao što je nekada bio onaj u Jajcu iz kojeg su izlazili vanserijski talenti. Bez ovakvih događaja teško je doći i do kvaliteta.
Šta deci znači učešće na Turniru prijateljstva?
– Deci koja su u razvoju samo ime rivala kao što su Dinamo, Partizan, Crvena zvezda predstavlja veliki motiv. Susreti u ovakvim prilikama, međusobna druženja i rivalitet ispunjenje su dečačkog sna većine momaka koji su ovde.
Da li imate nekoga favorita?
– Mislim da niko, pa ni sami organizatori ne razmišljaju šta će se dogoditi u takmičarskom pogledu. Upravo rivalitet, borba za prvo mesto i igra na rezultat su upropastili fudbal u mlađim kategorijama. Ovde je najvažnije da cela struka koja je došla, vidi razliku u kvalitetu dečaka i ima li talenata. Čujem da je prisutno i dosta inostranih skauta, što znači da već postoje interesovanje za ove igrače i van granica bivše Jugoslavije. Ovo je za mene jedan skup koji će doneti više po pitanju selektivnih stvari nego po pitanju ko će osvojiti prvo mesto. Rezultat je najmanje važan i tako decu treba usmeravati. Bodovi ostaju na papiru, a kvalitet se pamti.
Koja bi bila vaša poruka igračima?
– Igrajte se, takmičite se i družite se. Ovo su lepa prijateljstva i neka upravo učesnici ovog turnira budu začetnici nekog novog perioda. Voleo bih da ovakvih turnira ima i u seniorskim ekipama, čime bi fudbal vratio navijački rivalitet koji je postojao u ono vreme, kada smo mi bili ono što je sada Bundesliga. Voleo bih da se ponovo vidimo u Zagrebu ili Splitu, a nažalost spali smo na lokalitet.
Srbija u poslednje vreme ima dosta uspeha u mlađim kategorijama, ali po prelasku u seniorsku reprezentaciju nastaju problemi. Kako to komentarišete?
– Ne mogu da razumem problem našeg A tima, da mogu svakako bih rešenje preneo našem rukovodstvu i pomogao Savezu koji je na mukama sa igračima koji ne zadovoljavaju potrebe. Voleo bih da neko od igrača pokuša da objasni našu situaciju. Nejasno je kako igrači koji dolaze iz velikih evropskih klubova, kojima praktično ne treba trener, ne postižu rezultate. Postoji fudbalska izreka da broj kvalitetnih igrača ne mora da daje i dobar kvalitet, teško je sve uklopiti. Da li je nas uhvatio taj sindrom da ne možemo to da sinhronizujemo, nisam siguran. Verujem da je pred nama bolji dani, trebalo bi da u naredne dve, tri utakmice pokušamo da uskočimo u voz u punoj brzini i da ispravimo sve greške. Ni sam ne mogu da shvatim problem, jer ne možete za svetske igrače reći da ne znaju da igraju fudbal.
Attachment
