Gomila talentovanih igrača, najbolji klubovi iz regiona, bezbroj poznatih fudbalskih lica… Drugi po redu Turnir prijateljstva opravdao je sva očekivanja.
Savo Milošević, proslavljeni fudbalski as, idejni tvorac Turnira prijateljstva i njegov organizator, izrazio je veliko zadovoljstvo samim takmičenjem, a podsetio je i kako je zapravo sve počelo.
– Pre dve godine pojavila se ideja oko Turnira prijateljstva. Mi smo prethodno imali turnir “Stopama Save Miloševića” koji se i dan danas organizuje, ali smo pre dve godine došli smo do toga da smo imali 110 ekipa na turniru i bili smo svesni da je nemoguće organizovati bilo šta više od toga. Onda sam ja došao na ideju da iz tog turnira izdvojimo neku posebnu priču, imajući u vidu da smo već imali učesnike iz svih država bivše Jugoslavije. Trebalo nam je nekih osam meseci da kontaktiramo sve veće klubove u regionu i da dobijemo njihovo odobrenje. To je bio mukotrpan i težak posao, jer je trebalo ubediti ljude u nešto što još uvek nije postojalo. Međutim uspeli smo, jer smo znali mnogo ljudi u tim klubovima i tako je sve počelo.
Već posle premijernog izdanja Turnira prijateljstva prošle godine reakcije su bile više nego pozitivne.
– Videli smo da su sve ekipe bile oduševljene idejom i porukom koju nosi ovaj turnir. On je protekao zaista besprekorno. Čak smo posle nekoliko meseci dobili od svih klubova zahvalnice, kako za organizaciju tako za samu ideju. Tada smo shvatili da je ustvari to priča koju treba da podignemo na još viši nivo, što smo i uradili. Odmah smo kontaktirali klubove, podigli uzrast za dve godine i već u decembru smo definisali neke stvari. Tako da smo na kraju ovogodišnjeg turnira videli da je to bio pun pogodak. Pre svega u takmičarskom smislu, s obzirom da smo imali mnogo kvalitetniji fudbal. Još jedna jako bitna stvar jeste što su mnoge ekipe iz iskustva od prošle godine došle zaista dobro pripremljene. Teško je bilo pobediti bilo koga, a to je onda najveća draž fudbala.
Milošević je istakao da je shodno većem kvalitetu turnira bilo potrebno da se i organizacija podigne na viši nivo.
– Cela organizacija, uključujući TV prenose, PR službu, suđenje i samo takmičenje, pokazuje da je ovogodišnji turnir protekao na veoma visokom nivou. Da ne budem lažno skroman, uveren sam da je ovo nivo organizacije koji može da vodi bilo koju ligu. Možda zvuči kao da se previše hvalimo, ali zaista to je opšti utisak svih ljudi koji su bili ovde, a došli su sa raznih strana sveta. Klinci ovakve stvari do sada nigde nisu doživeli. Znam sve turnire u regionu i nema ni jednog koji je organizovan na ovom nivou.
Proslavljeni fudbaler je dodao i da je vrlo bitna stvar to što je UEFA uvrstila Turnir prijateljstva u njen zvaničan kalendar.
– To je možda najbitnija stvar za njegov dalji razvoj. Ući u kalendar UEFA i dobiti pokroviteljstvo evropske kuće fudbala je izuzetno teško. Da bi vam UEFA dozvolila korišćenje njenog znaka, i RESPECT programa, obično mora da prođe četiri ili pet godina. Mi smo to uspeli posle jedne godine. UEFA je prepoznali značaj naše ideje i stvari za koje se zalažemo. Generalno, ljudi iz evropske kuće fudbala vrlo brzo prepoznaju dobre stvari. Sledeće godine ćemo imati mnogo bolju i veću saradnju sa UEFA, u to sam siguran. Sada smo dobili turnir koji treba da živi 20,30, 50 godina… Na nama je da nastavimo sa dobrim radom i sačuvamo tu licencu.
Osim dobrog fudbala ono što je specifično za ovaj turnir jeste da mladi igrači imaju priliku da se druže sa fudbalskim legendama. Tako su Bjeljinu posetili: Predrag Mijatović, Ivan Gudelj, Momčilo Vukotić, Ljubiša Dunđerski, Ivan Tomić, Husref Musemić, Ilija Petković, selektor Srbija Radovan Ćurčić i mnogi drugi. Svi su bili oduševljeni…
– Mislim da je ovo fenomenalan događaj za sve njih i nešto što ostaje za ceo život. Ja sam igrao bezbroj turnira sa 15,16 godina, i više se sećam njih nego velikih utakmica koje sam igrao u karijeri. Ovde prodefiluje bezbroj velikih imena iz sveta fudbala, ali njihova prijateljstva kreću ovde i ostaju praktično za ceo život. To je nešto što daje posebnu draž. Ovi klinci su 1999. godište, dakle nisu toliko opterećeni svim dešavanjima na ovim prostorima jer nisu bili ni rođeni. Manje znaju, na njihovu sreću, o svim dešavanjima na ovim prostorima, tako da ta barijera praktično ne postoji. Oni se fenomenalno druže van terena, a samo na terenu su protivnici.
Planovi za sledeću godinu su još ambiciozniji.
– Možda je rano sada pričati o planovima. U svakom slučaju na osnovu dosadašnjeg iskustva, mislim da ova priča samo može da raste. Već je sada više nego jasno da postoji potreba klubova u regionu da međusobno sarađuju, da pomognu jedni drugima i da razmišljaju o zajedničkim projektima. Priča se stalno provlačila, ali niko nije imao hrabrosti da nešto proba i da uradi. Evo mi smo pokazali kako može da se sarađuje i to je suština. Postavili smo dobru bazu za neke razgovore o saradnji klubova u regionu, jer je očigledno da je svima potrebna pomoć, a jedni drugima možemo mnogo da pomgnemo.
Godište ostaje isto i sledeće godine…
– Da, to je nešto na osnovu čega smo dobili pokroviteljstvo UEFA. To su već klinci koji, da li na žalost ili na sreću, već kucaju na vrata prvog tima. Oni već imaju 16 godina, i to je predprofesionalni nivo. Kvalitet utakmica je, kao što se videlo, bio na zavidnom nivou. Uživo su ove utakmice izgledale bolje nego neke seniorske lige.
Milošević je istakao i da je neophodno mnogo raditi kako bi se ojačao regionalni fudbal.
– Regionalni fudbal je i na osnovu ovog turnira, ali i na osnovu mnogih analiza i svega što radimo u sledećoj poziciji – talenti se rađaju i nema ih ništa manje nego pre. Stiče se možda pogrešna slika da nemamo više jake igrače, ali to nije istina. Oni samo mnogo ranije odlaze inostranstvo, već sa 17-18 godina i praktično nemaju priliku da se dokažu u našem fudbalu. Ako biste sada sabrali sve igrače u A reprezentacijama svih šest država iz regiona zamislite kakav bi to tim bio. Na nama je da obezbedimo klincima šansu da se što bolje razviju, da ih izvedemo na pravi put koliko je to moguće. Ovakve vrste turnira pomažu u njihovom razvoju, gde imaju pravo žestoko takmičenje i realno mogu da sagledaju svoje vrline i mane.
Za kraj, Savo Milošević je podvukao da je trenutna situacija alarmantna i da se neke stvari moraju pod hitno promeniti u regionalnom fudbalu.
– To je stvarno jedna komplikovana priča s obzirom na ekonomsku situaciju. Praktično u većini klubova na prostoru Balkana problem je isti. Zbog loše finansijske situacije klubovi su prinuđeni da prodaju svakog talentovanog igrača pa makar on bio u sedamnaestoj, osamnaestoj godini. To po vertikali žestoko ruinira sistem fudbala na ovim prostorima. Prosto nemoguće je napraviti toliko igrača i ostvariti ozbiljan rezultat u Evropi s obzirom da se ekipe menjaju praktično svake godine. Sigurno da neke dugoročne stvari mogu da se reše uz pravu i kvalitetnu podršku države, imajući u vidu da ovakvo stanje žestoko vodi u propast. Ukoliko ne budemo obezbedili neki ekonomski minimum ova priča će da tone, a već sada smo došli u situaciju da prodajemo polu proizvode. Imamo jednu od najtalentovanijih baza na svetu kada je u pitanju fudbal, za gotove proizvode bismo mogli da zarađujemo 8,10 do 12 miliona po igraču, a sada je već to došlo na 5. Plašim se da ćemo, ako se ovako nastavi, prodavati suvi talenat i to će neki drugi ljudi usavršavati i uzimati novac. Ima bezbroj primera u poslednje vreme koliko su ti igrači dobili na ceni u inostranstvu posle samo nekoliko odigranih utakmica a mi smo ih prodali za bagatelu. To je sve uslovljeno ekonomskom situacijom u klubovima. Ukoliko neku vlasničku transformaciju ne uradimo u narednom periodu, bojim se šta nas sve čeka…. Ja sam po prirodi optimista, ali ne mogu više da žmurim pred stvarima niti sam to ikada radio. Situacija je alarmantna.